Ali, moj um ide uvek nekoliko koraka ispred mene, gradeći potencijalne mogućnosti buduće realnosti. Kao sluga, kao verni lovački pas, uvek je ispred mene i njuška za novom lovinom, za novim isksutvom i novim uzbuđenjem.
Verujem svom slugi - umu, uvek do sada mi je donosio kvalitetnu lovinu ili kvalitetne plodove, pa mu tako verujem i kada mi nudi obećanja i mogućnosti boljitka. On samo nanjuši dobar ulov i ja svu svoju snagu i stremljenje usmerim ka obećanom. Usmerim svoju nameru ka obećanom uživanju.
Tako se grade kule od snova.
A kada se sruše, jer nikada nisu imale realnu osnovu, nikada se ne setim da pravog krivca uhvatim "za grlo", već krivca tražim u spoljašnjim okolnostima ili drugim ljudima... Božjoj volji... karmi... sasvim svejedno. Um, kao glavni krivac, nastavlja da mi donosi nova obećanja i ja mu i dalje verujem.... nastavljajući da gradim kulu od snova na nepostojećim temeljima...
Нема коментара:
Постави коментар