Osećaj lične vrednosti

Šta je osećaj lične vrednosti? Kako znaš da si vredna osoba? Od drugih očekuješ potvrdu lične vrednosti, ali ako ih sve poslušaš završićeš kao u onoj priči o magarcu kojeg su na kraju nosili na svojim leđima.

Osnovni problem je u tome što ne prepoznaješ vrednosti u sebi, a ako i prepoznaš neku ne usuđuješ se da je javno kažeš. Bojiš se osude, a taj strah se opet vraća na unutrašnji osećaj da nisi dovoljno vredna osoba. Svaki tvoj trud da se promeniš je uzaludan, jer ne trudiš se da se promeniš da bi tebi bilo bolje ili zanimljivije, trudiš se da se promeniš da bi okolina bila zadovoljna. I pošto znaš da će se uvek naći neko ko neće vrednovati tvoj trud i tvoju promenu, tvoje promene su uzaludne jer na prvom mestu  ne veruješ u njih.

Kad nemaš osećaj unutrašnje vrednosti, onda je inat tvoje najjače oružje i tvoja satisfakcija. Kad se inatiš ti se zapravo protiviš čitavom svom okruženju i bez obzira na to što inatom postižeš da svi oni loše misle o tebi, ti zapravo praviš unutrašnju ravnotežu: minus puta minus daje plus.

Ti možeš da dostigneš unutrašnju harmoniju, ali za to ne postoji čarobni štapić. Potrebno je da uložiš trud. Jer i u lični osećaj da nisi dovoljno vredna osoba ulagan je dugogodišnji trud, ne tvoj nego tvoje okoline koja te je vaspitavala. Ali oni nisu znali drugačije. I njih su tako vaspitavali. Tada se mislilo da je to najbolji put da se u tebi probudi pozitivan inat da im dokažeš da nisi tako loša osoba kako ti stalno govore. To je bio trud, njihov trud. Sad treba da uložiš svoj trud.

Nastavi da se preispituješ, jer to celog života radiš. Ali ovoga puta obrni fokus, nemoj da tražiš samo sopstvene greške i promašaje, ovoga puta traži samo dobre stvari koje radiš i koje voliš. I uživaj u otkrivanju svojih pozitivnih strana i nikada nemoj da prestaneš to da radiš. Ali pazi da ne upadneš u zamku egoizma, voli sebe ali se ne poredi sa drugima. To što jesi je jedinstveno i ne postoji ni jedna druga osoba koja je kao ti. Voli sebe i pronađi svoj unutrašnji mir.

Životni ciklusi

Sve je u životu ciklično. Sve je frekvencija, a ona ima svoje uspone i padove i ponavlja se u pravilnim razmacima. Frekvencije čine život koji vidimo. Mi vidimo samo život, kretanje i dešavanje, ne vidimo frekvencije koje zapravo stvaraju taj isti život i dešavanja, ali svejedno – život se dešava, sa svojim usponima i padovima, sa svojim cikličnim kretanjima.

Dogodi se da upoznamo novu osobu koja nas prosto opčini svojim postojanjem. Sretnemo se ti i ja i desi se savršeno razumevanje. Frekvencije u pozadini su se podudarile i vibriraju u istom ritmu.

Takvo savršeno razumevanje, ponovo u zavisnosti od frekvencija, postaje duboko prijateljstvo, postaje strastvena ljubav, postaje totalno razumevanje i uzajamno poštovanje. 

Dešava se i obrnuta siutacija, novoupoznata osoba deluje antipatično, odbojno, ne prija njeno prisustvo. Frekvencije su u disharmoniji.

Frekvencije našeg eteričnog tela takođe imaju svoje frekvencije, tačnije, svoje cikluse. Vibriraju jedno vreme na jedan način, a onda se promene i nastave da vibriraju na drugi način. Kad se ovo dogodi osobe se spontano raziđu, prijatelji se više ne javljaju jedno drugom, ljubavnici počinju da izbegavaju ljubljenu osobu, osećajući tu “ljubav” kao obavezu a ne kao ljubav.

Kako sopstveno dete odrasta tako se menjaju njegove frekvencije. Od totalne bliskosti i zavisnosti od roditelja ono počinje da živi svoj život igrajući se sa drugom decom, odrasta... i na kraju odlazi iz rodne kuće stvarajući sopstveni život.

Potrebno je razumeti da se čitav život odvija u ciklusima i da ciklusi imaju svoje cikluse. Potrebno je dozvoliti da se život dešava u skladu sa svojim ciklusima i ne pokušavati prilagoditi ga sebi, jer to je nemoguće.

I kada prijatelj prestane da se javlja, ne treba ga zvati po svaku cenu. I kad ljubavnik ili ljubavnica počinje polako da se udaljava ne treba zadržavati. Kada dete poželi da ode iz roditeljskog doma, ne treba ga zadržavati. Jer svaki pokušaj zadržavanja starog ciklusa donosi teške emocije i teške reči, donosi duševni nemir, donosi nesklad.

Stoga, ako osetiš da neko koga voliš odlazi od tebe, nemoj ga zadržavati i nemoj ga prisiljavati da ostane. Ne remeti harmoniju i sklad. Prihvati da je i tvoj život u ciklusima i da novi ciklus za tebe nosi nove osobe i novu harmoniju.

Intuicija

Intuicija ne zahteva verovanje, niti su joj potrebni dokazi. Intuiciji nije potrebno da razmišlja niti da se bori da bi dokazala nešto. Nije joj potrebno da donosi odluke, jer odluka je u tome koje će mišljenje da prevagne, a intuiciji nije potrebna nikakva prevaga. Intuicija nema potrebu da ostvari bilo kakav cilj, ona je cilj sama po sebi.

Intuicija je prirodno stanje tvog duha. Prirodna spoznaja svega što te okružuje, ono nemo znanje bez reči za koje znaš da je neprikosnoveno i nepogrešivo. Nisu ti potrebni dokazi, ti jednostavno znaš. Ali upravo u ovoj reči “znati” krije se osnovna zamka zbog čega smo intuiciju zanemarili i prestali da joj verujemo. Onaj koji zna, koji analizira, rasuđuje i donosi zaključke, najčešće uz pomoć dokaza, je um. I um je preuzeo primat nad svime što ga okružuje. Um, ili onaj racionalni deo tvoje svesti, je deo tebe koji usvaja i čuva znanje, pa kad nešto znaš to uvek dolazi iz uma. Kada nešto intuitivno znaš tvoj um se svim silama trudi da prisvoji i to znanje koje mu po prirodi ne pripada. Veoma često počinje da “umuje” izvodeći zaključke i tražeći nove dokaze. Intuiciji takvi metodi nisu potrebni. Intuicija je kad jednostavno znaš bez dokazivanja.

Jedini način da napraviš razliku je da razdvojiš utisak “znam” od osećaja “znam”. A taj utisak i taj osećaj su veoma slični, ako ne obratiš pažnju na razlike. Stoga posmatraj, svaki put kad ti se aktivira intuicija posmatraj i dozvoli da um posle toga počne da izvlači dokaze da li je to tačno ili nije. I posmatrajući intuiciju i racionalno izvedene dokaze ti zapravo posmatraš razliku između utiska da znaš (um) i osećaja da znaš (intuicija). Onog trenutka kada osetiš tačnu razliku, moći ćeš da se prepustiš da te intuicija vodi kroz život čak i u najbanalnijim situacijama. Kad nameravaš da skreneš desno, a intuicija te vodi na levu stranu – poslušaj je. Možda te je upravo spasila od neke nesreće, ali to nikada nećeš znati i ne treba da pokušavaš da saznaš. Veruj svojoj intuiciji i pronađi smireni način življenja, bez potrebe za borbom i otporom bilo čemu, a naročito sebi.