Negovanje uspomena

Uspomene se neguju kao što se neguje cveće. Ako ih redovno zalivaš cvetaće, mirisaće i privlačiće ti neprestano pažnju. U svojim uspomenama ne čuvaš ništa posebno, osim nekoliko sitnih skandala i par tajni koje ne želiš da podeliš skoro ni sa kim. Povlašćen je onaj kome poveriš svoju tajnu, jer veruješ da si time u vlasti te osobe. Generalno gledano, nisi daleko od istine. Međutim, ako zanemarimo sve napred pobrojano – o dobrim i lošim stranama negovanja uspomena, uspomene ne treba čuvati.

Ako živiš sa teretom uspomena u svojoj svesti, nisi u mogućnosti da realno sagledaš život sada i ovde. Sve što doživljavaš prelama se kroz prizmu uspomena, kao kroz prizmu iskustava i svako novo dešavanje ćeš povezivati sa starim iskustvima. Ako se u daljoj prošlosti dogodio ljubavni krah, čiji jad i gorčinu i dalje nosiš u sebi, u svojim uspomenama, kad god upoznaš novu osobu, sa kojom možeš da ostvariš lepu ljubavnu vezu, imaćeš poređenje sa starim iskustvom. I to poređenje predstavlja prizmu kroz koju sagledavaš novu osobu i povlačiš se u sebe da ne bi ponovo došlo do povređivanja. Time nesvesno propuštaš priliku da živiš sasvim drugačiji život.

Uspomene ne treba odbaciti u potpunosti, ali sa njima treba pažljivo i kontrolisano postupati da se cveće uspomena ne bi pretvorilo u korov uspomena, što se najčešće desi.