Meditativni um

Spoznao je svoju sopstvenu prirodu koja je neprekidno kretanje. Meditacijom je uronio u sebe samog posmatrajući kretanje koje se vrti u krug, ne nalazeći svoj cilj nigde, jer cilja nema. Ne na onaj način na koji ga doživljava: cilj kao akcija i dovršetak akcije.

Shvatio je da je tišina, kao pauza izmedju dve misli, tek tren koji je teško čak i primetiti a kamo li zadržati ga u trajno stanje. Jedino što može da uradi je da se raspoluti u aktivno (mišljenje) i pasivno (posmatranje mišljenja).

Svakodnevni um

Um u svakodnevnom razmišljanju

Kretanje misli koje ga oblikuju je prirodna odlika Uma. Um skoro nikada ne posmatra sebe samog, ali ako to uradi može uočiti ciklična kretanja. Svaka misao se vrti oko određenog centra, i svaka pojedinačna misao može biti pojedinačni centar oko koje će se vrteti neke druge misli.

Um je neprekidna napetost, iščekivanje sledećeg, dualnost koja se ogleda u samoj sebi. On neprekidno traži smisao, teži ucelovljenju, teži središnoj tački u kojoj je mir. Ali mir je mesto tišine, mesto u kome nema rojevitih misli, mir je pauza izmedju dve misli.

Um mislima traži mir, nemirom pokušava da stvori mir a onda je zbunjen samim sobom pa se okreće tuđim mislima, čitajući tuđe napisane reči pokušava da pronikne u tajnu sopstva.

*****