Meditativni um

Spoznao je svoju sopstvenu prirodu koja je neprekidno kretanje. Meditacijom je uronio u sebe samog posmatrajući kretanje koje se vrti u krug, ne nalazeći svoj cilj nigde, jer cilja nema. Ne na onaj način na koji ga doživljava: cilj kao akcija i dovršetak akcije.

Shvatio je da je tišina, kao pauza izmedju dve misli, tek tren koji je teško čak i primetiti a kamo li zadržati ga u trajno stanje. Jedino što može da uradi je da se raspoluti u aktivno (mišljenje) i pasivno (posmatranje mišljenja).

Svakodnevni um

Um u svakodnevnom razmišljanju

Kretanje misli koje ga oblikuju je prirodna odlika Uma. Um skoro nikada ne posmatra sebe samog, ali ako to uradi može uočiti ciklična kretanja. Svaka misao se vrti oko određenog centra, i svaka pojedinačna misao može biti pojedinačni centar oko koje će se vrteti neke druge misli.

Um je neprekidna napetost, iščekivanje sledećeg, dualnost koja se ogleda u samoj sebi. On neprekidno traži smisao, teži ucelovljenju, teži središnoj tački u kojoj je mir. Ali mir je mesto tišine, mesto u kome nema rojevitih misli, mir je pauza izmedju dve misli.

Um mislima traži mir, nemirom pokušava da stvori mir a onda je zbunjen samim sobom pa se okreće tuđim mislima, čitajući tuđe napisane reči pokušava da pronikne u tajnu sopstva.

*****

Umetnost fraktala - fractal art

Fraktale možemo svrstati u digitalnu apstraktnu umetnost, jer slika koju fraktal pravi je neodredjena i u gledaocu budi razne asocijacije. Približno kao što ljudi u oblacima vide ovozemaljske oblake isto tako će i u fraktalima videti nagoveštaj ili sliku poznatog oblika.

Evo šta o fraktalima kaže Wikipedia:

Fraktal je „geometrijski lik koji se može razložiti na manje delove tako da je svaki od njih, makar približno, umanjena kopija celine“. Još se kaže da je takav lik sam sebi sličan. Termin je izveo Benoa Mandelbrot 1975. godine iz latinske reči fractus koja ima značenje „slomljen“, „razlomljen“.


Fraktal često ima sledeće osobine:


* finu strukturu na proizvoljno malom uvećanju;
* previše je nepravilan da bi mogao biti opisan tradicionalnim euklidskim jezikom;
* sam je sebi sličan (makar približno ili stohastično);
* Hauzdorfovu dimenziju koja je veća od njegove topološke dimenzije (iako koji ovaj uslov ne ispunjavaju beskonačno guste krive kao što je Hilbertova kriva);[6][7]
* jednostavnu i rekurzivnu definiciju.


Pošto se čine sličnim na svim nivoima uvećanja, fraktali se često smatraju beskonačno kompleksnim u neformalnom smislu reči. Prirodni oblici koji aproksimiraju fraktale do izvesne granice su oblaci, planinski venci, munje, morske obale, i snežne pahuljice. Međutim, nisu svi objekti koji su sami sebi slični istovremeno i fraktali — primer je realna prava koja je formalno sama sebi slična, ali ne poseduje ostale osobine fraktala.


http://sr.wikipedia.org/sr-el/фрактал
http://en.wikipedia.org/wiki/Fractal

A kako to izgleda u praksi,  možemo videti ovde:

http://www.youtube.com/watch?v=G_GBwuYuOOs&feature=player_embedded

Fraktali na um deluju isto kao mandala, jer kao kod mandale, fraktal čine zakrivljene simetrične linije. Meditacija na mandalu ili na fraktal čini da je um u pokušaju da uhvati i shvati smisao vidjenog. Zakrivljena simetrija omogućava umnu aktivnost, kretanje uma, a istovremeno mu ne daje konkretne sadržaje jer ih nema.

Prosečan um će, poredjenjem "isto kao", što je njegova osnovna funkcija u prepoznavanju, u fraktalima ili mandali videti poznate stvari, a zasićenjem poznatog polako će dolaziiti u meditativno stanje ispražnjenog uma.

Fraktal "Prsten"

Da li posle ovog, unapred datog opisa, možete videti neki drugi oblik? Um je sklon da vezuje pojmove za već poznato, tako da jednom definisana slika veoma teško dobija drugo značenje od onog prvobitno datog. Ipak probajte.

Evo još jednog primera fraktala "isto kao":

Fraktal "Dijadema"

No, pokušajte da fraktal posmatrate u stanju meditacije, kad je um smiren i opušten. I u tom stanju posmatrajte svoje reakcije i reakcije svog uma. Ono što vam padne na pamet ostavite ovde kao komentar. Biće mi drago da podelimo utiske.